четвртак, 25. новембар 2010.

Најбоље се деси кад се најмање надаш!

Увек ми је било необично како то да се већина добрих ствари у животу деси кад се најмање надамо тј. потпуно неочекивано и на потпуно неочекиваном месту. Најбољи провод буде када кренемо у град у мало после поднева само на кафицу па кући а ми сретнемо неког кога дуго нисмо видели и онда крене... одлазак на пиће уз разговор, па могли негде на клопу, па хајмо мало на ђускање... и вратимо се кући у 5 али ујутру :). Свакоме се десило да супер прође на испиту ако је најмање спремао баш тај испит... Кажу љубав долази када се најмање надате :)))) што и јесте истина. Одакле та случајнос долази, ја не знам и не желим да знам. Знам само да када се деси то је један диван осећај, мада то не укапирамо одмах, било шта да је у питању.

Промена средине, као и свака промена у животу, колико год пријала има и своје негативне стране. Данас је тешко наћи особу којој можеш рећи све и знати да ће она то разумети, особу на коју можеш да се ослониш и особу која ће ти пружити подршку, а посебно је тешко наћи све у једном тј. пријатеља у правом смислу речи.

Први контакт са њом датира још од мог доласка у Зрењанин, новембар децембар 2009.године. Како сам дошао у нову средину нисам знао никога. У прво време сам упознавао доста нових људи. Већину сам упознао уживо мада је било и пар њих које сам упознао преко интернета тј. преко карика, неогена, фејсбука итд. Могу издвојити пар људи али једна је она о којој желим сад да причам.

Наш први контак није ни био нешто успешан. Пар размењених порука и ништа више. После неколико месеци негде на лето ове године се контакт обнавља и то на њену иницијативу што је мене јако изненадило с' обзиром да је веома скептична, посебно по питању упознавања преко интернета. Испоставило се да смо 9 месеци живели у истој згради али други улаз, на мање од 50 метара удаљености. Да човек не поверује. У августу се ја селим у други стан али само на 3,4 минута хода од претходног стана. Ми се и даље нисмо уживо упознали, али сам ја до тада постао први кога је она додала као пријатеља на фејсбуку и скајпу.

Након неког времена следи и то фамозно упознавање. Никад нећу заборавити нењу поруку "наоштри ножеве" пред наш сусрет, где је алудирала на то да се свашта у свету дешава и да сам ја још увек непознат и потенцијално опасан. Први разговор уз кафу, у за мене најбољем локалу у Зрењанину - Код Шанте, је био веома пријатан, мада је она била јако узнемиран, напета, Бог ће га знати. Тешко је разумети жене :))). Тако сам постао и први кога је упознала преко интернета :)))).

Наш контакт настављамо путем интернета. Бројеве телефона још нисмо разменили. Њена скептичност је понекада досадна, морам признати. У међувремену ја налазим девојку. Након извесне паузе од неколико недеља смо поново отишли на кафу. Наша виђања су све чешћа и дужа. Прве дуже шетње, дужи разговори, прављење палачинки... полако улазимо у нешто веома лепо, звано другарство, а да тога нисмо ни свесни :))). Неких месец дана пред мој престанак рада, наш контак се веома интезивирао. Сваки дан се чујемо,видимо... Проводимо много времена заједно, заједно ручавамо, спавамо једно код другог. Одлазимо заједно у позориште.... :)))

Разговор са њом ми је веома значио након земљотреса у Краљеву. Такође ми је помогла и када сам сазнао да више не радим у Зрењанину. Тада у ствари схватамо да се нећемо толико виђати као до сада и колико смо у ствари постали везани. Страх да ћемо изгубити оно што имамо нас је навео да видимо шта се десило између нас. Волео бих да се не морамо раздвајати али ти проклети новци диктирају за сада. Ја на то гледам само као привремено стање. То нешто између нас се једноставно десило... та дивна веза између људи звана пријатељство.

Пријатељство које ми се десило у последњих неколико месеци мог боравка у Зрењанину је било тотално не очекивано. Још мање сам очекивао да ће то бити са особом коју сам упознао на карикама.

Најлепше се деси када се најмање надаш! :)




Нећеш ме се тако лако решити, иако ћемо бити мало даље, поготово сада када сам - наоштрио ножеве - :))))))))))

Твој Мики


П.С. Мушко женско пријатељство је и те како могуће :)))))))))))))))))))))))))))))

2 коментара:

  1. I ja se slažem da su muško ženska prijateljstva moguća. Pozdrav i poljubac za vas dvoje, preslatki ste. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ја сам до сада сумњао у мушко женска пријатељства али ми је јако драго што сам видео да сам грешио у сумњи :)))))))

    ОдговориИзбриши