среда, 20. април 2011.

РАНАЦ КАО КУЋА ОД МИЛИОН ДОЛАРА!

Желео сам са вама да поделим своје путовање Европом у лето 2008. Ово је управо текст који сам писао за 84. број билтена Менсе Србије октобра 2008. Стварно не знам да ли сам овде ставио радну верзију или крајњи текст (или како се већ каже). Опростите ако има неких грешки у куцању итд. Mожда бих то сада боље написао, можда неби изгледало као набрајање (можда и не изгледа као набрајање)... али то је отприке мој прво а надам се и не задње путовање пуног месец :). И да ту сам додао још фотки, са целог путовања их има преко 2000-2500... а милијарде и милијарде у мом "ранцу" :)

 Тих дана ми је ранац био кућа, све што ми је требало сам имао у њему... данас кад года га погледам сетим се дивних тренутака... зато је вредан, ма и вреднији од милион долара :). Наслов тог путописа "Путовање пуног месеца" је настао тако што је то трајао пун месец а и било је исто тако лепо... као пун месец.

__________________________________________________________________
ПУТОВАЊЕ ПУНОГ МЕСЕЦА


Откуд ја ту 

            Још док сам био на првој години факултета, игром случаја, сам видео конкурс, Европског покрета у Србији, под називом "Путујемо у Европу". Тада сам био разочаран јер је услов за конкурисање био не само просек преко 8,50, знање страних језика и да кандидат није путовао, или је мало путовао ван земље,  него и то да се буде или студент завршне године или апсолвент; тако да сам чекао скоро четри године и дочекао. Ове године сам стекао право да конкуришем и предао пријаву, само неколико дана по објављивању конкурса, због чега сам се и начекао до објављивања листе кандидата који су ушли у ужи круг. Од тих 220 који су позвани на разговор, бира се 200 који ће путовати на месец дана земљама Европске Уније. Осим Шенген визе на месец дана, студенти добијају и InterRail-Global Pass карту, џепарац од 200 евра и студентске картице ISIC и Euro26. Поред тога плаћено је једно ноћење у Бечу.
             Пошто сам видео листу људи који иду и да сам ја на њој, почела ме је хватати нервоза и путничка грозница уз непрестана питања "Како ћу стићи?","Како ће испати све?"... Питања су се ређала једно за другим, а одговора нигде. Полако сам се успео смирити и почети са припремама, тражењем спонзора (без којих не бих могао путовати дуже од недељу дана), куповањем свих потребних ствари, почев од бекпекерског ранца до мале апотеке.

Младен у облику пужа... кућа на леђа и пут под ноге :)
Први дан-путовање у Србији

            Свануо петнаести јул када је путовање званично почињало. Путовање од Краљева до Београда, које иначе траје око 3 сата, је за мене трајало 3 године. У Београду нам је био приређен пријем у скупштини града где нас је, између осталих званица, примио министар Ђелић. Пријем нам је приредила и киша, које ме није баш радовала.
            Напокон смо на Београдској станици у возу за Беч. Три вагона су додата редовној композицији у које су смештени студенти који путују, људи из Европског покрета који је организатор целог пројекта и новинари. Воз креће и сви машу, неко има коме, а ко нема он такође маше:))), ваљда из навике. У возу свега има осим спавања. Склапају се познанства, размењују планови и жеље. Наравно, прича се и о очекивањима. У Новом Саду улази група младих људи из Ирске и Велике Британије која је била на Exit фестивалу. И ту се склапају познанства. Полако једног по једног путника савладава умор и почиње да дрема, куња и спава, зависно ко какву технику преферира:). Ту и тамо се чује хркање и негодовање сапутника из купеа, због нивоа буке који исти производи.
            Пролазимо Мађарску границу, у Будимпешту стижемо у раним јутарњим часовима и настављамо пут Беча. Као знак да смо ушли у Аустрију су ми послужиле ветрењаче-електране, којих много има у том делу према тромеђи Мађарска-Аустрија-Словачка. И стижемо у Беч.

Аустрија


            Прва импресија коју је престоница Аустрије оставила на мене је то што се добро осећа колико је ваздух чистији у односу на Београд. На срећу кише тог дана у Бечу није било, насупрот био је прелеп дан. Након пријаве у хотелу идем сам малом групом у обилазак града. Наиме хтео сам искористити сваки тренутак јер већ сутрадан путујем у групи од 70 људи који су добили продужен викенд у Берлину. Тако да за обилазак Беча смо имали непуна два дана, што је, морате се сложити, мало. Град импресионира својом архитектуром.
            Поново бивамо гости пријема, овом приликом код министарке иностраних послова. Након тога крећемо у даљи обилазак града. Замак Белведере и парк који га окружује је нешто што се мора видети. Величанствено језеро испред тог замка извлачи уздах из човека. Након тога обилазимо тргове међу којим је најпознатији Штефанс плац, којег краси прелепа катедрала која је и уједно највећа у Бечу. Какви би ми Срби били ако не би ишли у луна парк посебно ако се зна да је овај у Бечу прелеп, са панорамским точком.
            Нажалост следећег дана пада киша тако да смо били онемогућени да идемо у обилазак најлепшег замка, Шенбруна. Одлучујемо да посетимо још неки музеј и зоо врт House of the Sea. У вечерњим сатима крећемо за Берлин.

Немачка I


            Причу о Берлину бих почео једним, сада смешним, догађајем. Као и сваки каваљер узео сам да скинем једној девојци кофер и том приликом сам успео да кофером закачим кочницу за случај нужде. Наравно воз је стао. Дошла је љута кондуктерка и после мог објашњења шта се десило је почела тако брзо нешто да мрмља. Разумео сам најбитније..."kein problem"...Важно је да нисам платио казну:))).  
            Наравно приликом обиласка Берлина неизоставна је Брандербушка капија и зграда Бундестага. Обилазимо још и остатке берлинског зида, Меморијални центар за жртве Холокауста. Током тих три дана, проведених у Берлину обилазимо и Немачки национални музеј, торањ Гросе Штерн и још много других знаменитости које свака на свој начин оставља диван утисак. Издвојио бих куполу на згради Бундестага коју смо посетили (у редовима се чека и до два сата), са које се пружа диван поглед. Берлин није могуће обићи без коришћења јавног превоза. Ми смо користили S-Bahn јер на њега важи InterRail да не би додатно плаћали. И у Берлину смо били на пријему код министра иностраних послова, овом приликом, Немачке.
            Након Берлина следи Хамбург уз намеру да у њему проведемо само једно поподне и увече кренемо за Ротердам. Воз до Хамбурга је ишао "само" 230km/h. Хамбург одише правом архитектуром старе Немачке за разлику од Берлина који је доста модернији.


Холандија


            Сам пут до Ротердама је авантура по себи, јер смо током ноћи имали 5 преседања, понекада са вишесатним чекањем. Тог дана смо обишли Ротердам који није оставио посебан утисак на мене. Једино што би издвојио је леп централни трг. Наредног дана смо "скокнули" до Амстердама. Импресионирала ме је препознатљива архитектура Северне Венеције, као и музеј Рембрантова кућа. Како би Бора Чорба рекао ту је и улица црвених фењера. Град је препун бицикли. Сви возе двоточкаше на људски погон.
            Посету Холандији смо завршили посетом Хагу који се никоме у мојој групи није посебно свидео. Град је "скоро мртав" после 18 часова када већина радњи не ради, укључујући и добар део ресторана. Настављамо пут ка граду светлости, Паризу.


Француска I


            О Паризу није потребно путно причати. Сама чињеница да сам у Паризу ме је остављала без речи. Како смо у Париз стигли касно поподне плус пут до хотела 45минута метроом, тај дан смо оставили за одмор. Неописив је осећај када следећег дана излазимо из метро станице и прво што видимо је Тријумфална капија. Њена лепота и грациозност вас мами да је дуго посматрате. Шетња Јелисејским пољима у време завршетка познате бициклистичке трке Tour de France је непоновљив доживљај.
            Наравно на мене, студента машинства, је највећи утисак оставио Ајфелов торањ. И дуго чекање у реду се исплати да би се видео поглед који се прижа са врха торња. Остајем без даха и тражим од друга да ме штипне, да бих био сигуран да не сањам. Све је тако чаробно.
            Како у Паризу боравимо три ноћи, не успевамо све да посетимо и са надом да ћемо поново доћи настављамо даље.




Чешка

            Након Париза се одвајам од групе која иде за Шпанију и идем у посету код стрица у Праг. У Прагу поново онај осећај лакшег дисања због чистоће ваздуха. Јавни превоз се састоји само од трамваја и метроа. Аутобуси се користе само на периферији. Ваљда је и зато чистији ваздух.
            Као што рекох у Прагу сам био код стрица којег нисам видео 15-ак година. Следећег дана, уз савете стрица, крећем у обилзак град. Обавезно се мора видети Карлов мост и Прашка тврђава, које је и много више за Чехе од саме тврђаве, за шта је заслужна њихова бурна историја. Препоручујем да посетите и дивне прашке паркове којих има много и који су предивни.

Немачка II

            Како бих се поново састао са групом која је у то време била у Шпанији, кренуо сам пут Барселоне са пуно страхујући да нећу успети да дођем јер је у току туристичка сезона и многи возови су пуни. Из Прага идем преко Дрездена за Франкфурт. Тамо се моји страхови претварају у стварност, возом се може до Париза а од Париза је несигурно. Игром случаја угледам интернет кафе и у истом тренутку решим да погледам да ли има близу аеродром са ког лети low cost компанија Ryanair. Имам среће, постоји аеродром и заиста јефтин лет од 65 еура са свим таксама, али је тек прекосутра. Зовем пријатеља који има родбине по Франкфурту да ми нађе коначиште и да ми резервише лет, јер не поседујем картицу којом се може куповати преко интернета. Користим дан за кратак обилазак Франкфурта и за дужи одмор. Јесу возови у Немачкој брзи али је то велика земља па ипак пут умори човека.
            У Франкфурту одседам код наших "гастарбајтера", заиста дивних људи. Домаћин има необичан хоби, узгајање чинчила, али не ради крзна него ради љубави које има према тим несташним животињама.
            Рано ујутру крећем аутобусом пут аеродрома Хан који се води под Франкфурт, а неких 200 километара је удаљен. Током тог пута доживљавам дивно искуство, јер се већим делом путује познатим немачким аутобаном, о коме сам толико слушао и читао.


Шпанија


            Пред сам лет ми другови јављају да не иду у Барселону него у Валенсију. Захваљивао сам Богу што сам изабрао аеродром који је у граду Реус, који је око 150 километара јужно од Барселоне, што је у правцу Валенсије, а не Ђирону која је 100-ак км северно од Барселоне. Током лета су се смењивали облаци у својој чудесној игри, образујући дивне фигуре. Одавно ми 2 сата нису брже прошла.
            Напокон сам у Валенсији, напокон сам се састао са друштвом. Одлазимо у хостел и спремамо се за краћу ноћну шетњу по Валенсији. То ће нам бити једини обилазак Валенсије јер је пао договор да следећи дан проведемо на плажи. Дуга и широка пешчана плажа и море Валенсије су ме натерали да обећам себи да ћу поново доћи.
            Барселона, које је била следећа станица, оправдава очекивања. После Париза, Барселона је оставила најјачи утисак на мене. Град је предиван. Да не помињем познату катердралу Саграда Фамлиа која је нестварна и као да је клесана у камену а не од камена прављена. Ипак у Барселони су најлепше фонтане дугиних боја, које мењају облик у ритму озбиљне музике. Тих деведесет минута проведених у гледању фонтане су тренуци који ће ми остати дуго у сећању. Сам осећај током посматрања "водене представе " је предиван.


Француска II

Хихихихи... са Францускињама провео ноћ на станици :)
Колико је тада било тешко да проведемо ноћ на станици толико ми је то сад драго :)
            Приликом другог боравка у Француској боравимо у Ници. Пре Нице игром случаја посећујемо Монпеље, јер смо тамо провели ноћ чекајући воз. То смо искористили да прошетамо по граду. Имали смо среће што то вече био фестивал вина и сирева, тако да смо се фино провели. Нисмо куповали јер су цене астрономске.
            Време у Ници користимо за одлазак на плажу јер - на Азурној обали смо. Тада ми се, по ко зна који пут, јавио познати осећај када не верујем да не сањам. Том осећају није само допринела чињеница да се купам на Азурној обали већ и сама боја мора која је нестварна. Увече крећемо на оближње брдо са којег се пружа предиван поглед на светла Нице. У Ници нас је изненадило колико јефтино може да се нађе смештај. Примера ради, четворокреветну собу у хотелу са две звездице смо плаћали 50еура, наравно само ноћење.
            Боравак на Азурној обали користимо да посетимо кнежевину Монако и да се "брчнемо" у Монте Карлу. Прошетати луком и видети све оне скупоцене јахте је нешто што бих свима препоручио. Један савет за обожаватеље аутомобила: уколико идете у Монако понесите међународну дозволу јер можете возити Ферари стазом Формуле 1 за, у  нашим условима не малих, 85еура али у тој прилици то је симболично. Иначе ако изузмем скупоцене аутомобиле и прескупе јахте Монте Карло ме доста подесећа на Херцег Нови, јер је окружен планинама, које су скоро као "код нас".


Да ме види мила мајка :)))))


Италија


            Како на је остало само два дана до истека визе у Италији нисмо могли посетити Рим. Одлучујемо да ћемо посетити Фиренцу и Венецију.
            Фиренца је прави италијански бисер. Прелепи тргови са специфичним архитектуром. Копија Микеланђеловог Давида и друге склуптуре на тргу Плаца дела Сињориа су нешто што оставља дубок утисак на човека. Потребно је видети и Катедрелу Санта Мариа дел Фиоре које је прави примерак предивне архитектуре. Како нам се одмор ближио крају стизао на је умор, па ми се јако свидело то што је Фиренца компактна и све се може обићи пешке.
            Венеција је била наша следећа станица. Излазак из железничке станице и поглед на канал Гранде је предиван, сличан оном изласку из метроа у Паризу и поглед на Тријумфалну капију. Сва та атмосфера је нешто дивно, буди најнежнија осећања у човеку посебно ако сте романтици:))). Након неког времена уске улице Венеције су ми постале не интересантне, не знам да ли због тога што све личе, или због тога што сам био уморан од месец дана дугог путовања. Утисак је поправио Стари мост и трг Светог Марка и наравно катедрала Санта Мариа дела Салуте.


Бивше југословенске републике


            Пошто ми је возна карта трајала два дана дуже од визе одлучио сам је искористити и обићи Загреб и Сарајево где имам и родбину. За Загреб сам имао пар сати док сам чекао "влак", док сам за Сарајево на располагању имао цео дан. То време сам искористио да обиђем Башчаршију. Занимљиво је обићи и музеј Сарајева који се налази на месту на коме је Гаврило Принцип извршио атентат на аустро-уграрског престолонаследника Франца Фердинанда. Морате обавезно ићи на сарајевске ћевапе и на баклаву.



На крају



            На крају морам истаћи да бољи начин путовања од InterRail или EuRail (што је практично исто) не постоји јер се за мали новац упозна много градова, упозна много људи и кроз то се прошире видици.  Одушевљен сам. Текст је само мали део онога што сам доживео. Топло препоручујем свима да то пробају посебно млађим од 26 за које је InterRail само 400еура за цео месец. Током пута сам упознао много људи, са разних страна света, који путују на овај начин, почев од тинејџера до особа у петој деценији живота. Не дајте да вас "шишају" туристичке организације јер уз мало труда ћете уштедети много и гарантујем да ћете се одлично провести. Неки на тим путовањима преферирају да се задржавају мање у градовима, да би што више места обишли, а неки да обиђу мање градова уз дуже задржавање. За прво путовање овог типа бих препоручио прву варујанту. Таман ћете упознати места, макар површно и следећи пут ако будете долазили знаћете шта је вредно посетити. Обавезно се морате опремити добрим фото апаратом, нађите друштво и успомене за цео живот су ту, испред вас.

Текст и фотографије: Младен Симовић
__________________________________________________________________

П.С. Ускоро ће бити завршен још један пост... биће углавном слике предмета са путовања :)))

среда, 13. април 2011.

I AM JUST LIKE THAT! - ЈА САМ ЈЕДНОСТАВНО ТАКАВ!

Нећу ништа рећи јер је она све рекла... уживајте у овој дивној песми... сигуран сам да ће вам се свидети! :)


I will not say anything... just listen and enjoy ... English verion


среда, 6. април 2011.

I LOVE RW - ЈА ВОЛИМ "ГРУПЊАК" :)

Већина људи неће одмах свхатити шта сам ја то рекао... не драги моји не причам о оном групњаку :)))))... реч је о групацијама тј "групњацима" у падобранству... идеју да то тако назовем добио сам са следеће фотографије...



Своју трећу падобранску сезону сам почео најраније до сада, половином марта. Окупило се мање друштво, скочили по скок два са 1500 метара, чисто да се подсетимо како то беше шетати по облацима... а и на 1500 је било плус 5, довољно да се смрзнемо као знате већ шта :) И да то је било моје прво скакање за које би се могло рећи да је било по снегу јер је и даље ту и тамо било снега на земљи :). О овом викенду нећу много говорити, само ћу пуно поздравити своје другаре а посебно Софију тј. Софкицу која је сада у Лос Анђелесу!


Тај досадни ветар - први пут :Р
Тај досадни ветар - други пут :)
Поздрав за Софкицу...дођи опет из ЛА-а да летимо :))))

Тај викенд је био доообар али овај прошли, тј. тачније прошла субота је била још боља... скочио сам своје прве скокове у формацији, додуше двојци али важно да је почело :) и још један скок са 3000 метара... Опа Ђурђо :))) 
Opération ninja
Пре него што поменем моје "групне" скокове поменућу свој други скок тог дана, то је био соло скок са 3000м. Горе је било ледено, око минус 6 па можда и 7...брррр... и било је пуно облака. Искочио сам пре тандема у облак и шетао облацима скоро до 2000м... до сада нисам имао прилике да толико дуго идем кроз облак, углавном је то био неки облачак. Зашто издвајам овај скок? Па зато што сам добио изненађење по отварању падобрана... видео сам да је аеродром био исувише далеко да би слетео на њега... " У јбт..." су биле моје прве речи :)))) Ту никога не кривим, јер мала грешка пилота услед облака је део овог спорта :)  Страху ту места није било. Одмах сам почео да тражим алтернативно место за слетање (сва срећа те тамо није било пуно шума, углавном њиве и ливаде) помишљајући да ће то бити дуга шетња до аеродрома. Докле год сам могао сам гледао аеродром, да бих упоредио ветроказ тамо са стањем ветра ту где сам био, да бих видео путеве и пругу који воде према аеродрому... напросто сам себе одушевио како сам брзо доносио одлуке и колико сам био прибран. Слетање је било супер,на једну њиву близу неких људи који су радили на пољу. Ишао сам према њима рачунајућу да ће ми помоћи, макар саветом, куда да идем ... Касније сам утврдио да је то отприлике било до 2км од аеродрома. Предиван је осећај када човек самостално реши неку такву ситуацију.


Tу негде туууу :)
Како је био смешан мој разговор са деком који слабо чује јер сам и ја слабо чуо од чепова које стављам у уши због буке авиона :). Тај дека и његова жена ме нису могли одвести јер нису имали пуно горива и деловали су ми искрени, знам како је то јер имам рођаке на селу... држава им све узе, макар већини њих али то је друга тема... Одмах сам отишао до следеће њиве где ми је један човек дао воду и телефон да се јавим, али "није могао" да ме одвезе... па добро није то мој хир него тражим помоћ... некада се питам, како ови људи могу да буду такви, па ја бих помогао увек свима и свакоме да се нађу у ситуацији сличној мојој. Можда сам исувише плав па не разумем... е да телефон, тада ми и није био баш од користи јер се нисам сетио ни једног броја од људи који су били на аеродрому а да алармирам моје у Кв у том тренутку би само било лоше, јер ништа посебно нису могли да ми помогну а успаничили би се. Од сада ћу увек са собом носити неки телефон, наравно стари са небитним бројем, да могу да се јавим а ако ми негде испадне, неће бити велика штета:)


Како год, кренуо сам према старој прузи која води тик поред аеродрома... свежа ораница, пшеница, ливада, њива, њива... тако је отприлике било док нисам наишао на пругу... на једно 300 метара од аеродрома су ме уочили и сви појурили да ме дочекају... наравно било је ту снимања и сликања... и песме а које друге него "Иде Миле лајковачком пругом" :)))) Жао ми је што тада нисам имао камеру са собом да снимам све па и моје успутне изјаве :))))


Иде Миле лајковачком пругом...
До сада сам се практично играо сам по облацима, искакали смо један за другим и све што сам од дружења са другима могао да видим јесте неке тачкице по небу. У предходним постовима сам објаснио моје размишљање о падобранству а самим тим и о соло скоковима, тако да јесте то лепо али ово је још лепше. Скок са неким везано, како се у падобранском жаргону каже за скупа:), је нова димензија падобранства за мене... осећај је предиван. Скакао сам везано са Николом. Плус је ту био још један другар, Игор, коме морам захвалити за овако лепе фотке целог тог догађаја :) Први скок сам се мало збунио од све те ситуације па сам отворио мало више тј на око 1450м али сам се онда сит навозао падобраном :) У оба скока везано ми је било криво што сам носио фантомку јер Никола није могао видети колико се смејем :))))))))))))))))))))))) Следећи пут ће дефинитивно бити боље :) Једва чекам... а ви сад уживајте у фотографијама, надам се да ће вам се свидети.














Игор: "1450???? И бре Младене:)))"













П.С. Кад  будем куповао свој падобран... имаће извезено на себи лого као на првој фотки у овом посту :)